Брод љубави из наслова истоимене драме заправо је трајект „Кримхилда“ који крстари на релацији Либек-Санкт Петерсбург. Путници су, како то аутор каже, „свиње са Истока“ и „говна са Запада“, тј. сексуални печалбари из источноевропских (бивших комунистичких) земаља у потрази за зарадом и бољим животом и средњекласни Европејци у потрази за задовољствима, забавом или заборавом.

Латентни сукоб ова два света заснован на економској моћи и филозофији либералног капитализма, кроз који се преплићу порнографија и политика, хумор, насиље и личне неостварене амбиције, бива бачен у други план пред несрећном судбином појединца. Ово је прича о духовном, моралном, материјалном, идеолошком и психолошком урушавању света, испричана кроз причу о распаду човека.

 

Реч редитеља

Драма Небојше Ромчевића „Брод љубави“ била је за мене истовремено и изазов и задовољство. Текст је компликован на свој начин, на први поглед чини се површним и једноставним, а заправо отвара суштинске унутрашње проблеме човека и друштва.
И драма и представа се баве духом и стањем овог времена. Говоре о колективном лудилу које је и те како последица друштвеног притиска, а све то води једном глобалном распаду. Распаду човекове душе и друштва у целини.

Користио сам сценарио филма и основни драмски текст и урадио адаптацију како бих заокружио генералну причу и развио све ликове и односе. Наслов представе је „Брод љубави“, а у суштини нема ни „грама“ љубави, и та иронија је слика света данас.
„Ако престанем да сањам, све ће престати да постоји.“ – Овим ликовима недостаје сан, недостаје љубав, недостаје живот у правом смислу те речи. Они су отуђени, живе наметнутим животом, по наметнутим правилима, живе у машини система који их меље и унифицира.
У суштини, представа се бави великим проблемима кроз мале људе, који се губе у великом свету. Брод као метафора света нуди гламур, сјај, срећу, љубав, све оно што нам недостаје. А у ствари, све је то лажна слика у коју очајнички верујемо.

Прва реплика у представи: „Ми смо као Нојева барка, дивље звери које је Бог створио себи на срамоту или забаву“, заправо је дефиниција овог текста и представе. Брод као отклон од реалности, брод као спас, брод као бег у потрази за оним што нама очајнички недостаје, ма колико то било лажно.
Ова представа је наш дубоки и искрени крик, покушај да предочимо куда нас води овакав начин живота. Мислим и дубоко верујем да смо у томе успели.
Желим дуг живот овој представи, јер она то заслужује.

Ангелчо Илиевски, редитељ

О редитељу

Ангелчо Илиевски, млади македонски редитељ, дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Скопљу, у класи ред. проф. Слободана Унковског и ванр. проф. Златка Славенског. Матично позориште у коме ради као редитељ је Народни театар у Битољу.

Досадашње режије: „Сејач на деца” (по сопственом тексту), „Лекција” Ежена Јонеска, „Заводникот” (сопствени текст), „Кораци” Семјуела Бекета, „Соната духова” Аугуста Стриндберга, „Цензор” Антонија Нилсона, „Породичне приче” Биљане Србљановић, „Сонети“ Вилијама Шекспира (све представе изведене у Македонији), „Маму му ко је први почео” Дејана Дуковског у Осијеку у Хрватској и „Где је нестао Хармс“ Миле Машовић Николић у Народном позоришту у Нишу. Био је асистент редитеља у представи „Изгубљени Германци” Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског и „Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова у режији Ивана Поповског. Аутор је три драмска текста: „Сејач на деца”, „Заводникот” и „Где је твоје место Џои” (драма за децу), као и две књиге поезије „По патот кон сонцето” и „Спомени”.

Учествовао је на многим радионицама у домовини и иностранству. Негова представа „Сејач на деца” освојила је гран при за најбољу представу на два фестивала, а Илиевски је добитник награде за најбољу режију. На неколико фестивала у Македонији и иностранству глумци из његових представа освојили су награде и признања.

 

НЕБОЈША ГРОМИЛИЋ

Рођен 1980. у Београду. Професионалну каријеру почео у Позоришту на Теразијама, где и данас ради као играч и кореограф. 2010. добија стипендију за престижну школу Jacobs Pillow у Америци, где се школује за Musical Theater.

Као кореограф до сада је поставио преко 40 представа у Београду и Србији. У Установи културе „Вук Стефановић Караџић” ради као педагог музичког театра при школи Musical Theatre „Булевар 77”.

 

МАРИЈА ПУПУЧЕВСКА

Рођена у Битољу. Дипломирала дизајн текстила у Скопљу. Од 2000. Запослена у Македонској опери и балету као руководилац сектора костимографије.  Радила је оперске, балетске и драмске представе у свим македонским позориштима, као и у Србији, Албанији, Бугарској.

Два пута је награђивана на фестивалу „Војдан Чернодрински” у Прилепу, а добитница је и награде на фестивалу „Јоаким Вујић” у Крагујевцу.

Аутор је самосталног пројекта „Со облекување”.

 

ВАЛЕНТИН СВЕТОЗАРЕВ

Рођен у Битољу 1963. Дипломирао на Архитектонском факултету 1987. и постао први стипендиста великог турског архитекте Џенгиса Бекташа. Од 1988. ради као сценограф или технички руководилац у разним позориштима и на различитим пројектима – Народно позориште у Битољу, Македонско народно позориште, „Охридско лето“, Позориште „В.Ф. Комирсажевскаја“ из Санкт Петербурга; као архитекта дизајнира велике светске сајмове (сајам дувана у Хонг Конгу, сајам енергетике у Барселони) и музејске поставке (Музеј Достојевског у Санкт Петербургу, Музеј македонске револуционарне борбе, Музеј жртава комунизма, Музеј ВМРО, Археолошки музеј у Скопљу).

Аутор је преко 250 сценографија (од чега двадесетак у Санкт Петербургу, Москви, Јекатеринбургу, Казању) и добитник многобројних награда – на фестивалу „Војдан Чернодрински“ у Прилепу награђиван је четрнаест пута, на европском глумачком фестивалу у Санкт Петербургу два пута, а добитник је и награде града Санкт Петербурга за архитектуру, културу и позориште.

Од 2010. је директор Народног позоришта у Битољу и Битола Shakespeare фестивала.

Narodno pozoriste Nis

Лица

Шеф – Марјан Тодоровић

СВИЊЕ СА ИСТОКА:
Нина – Маја Вукојевић Цветковић
Јана – Маја Банковић
Саша – Јелисавета Караџић
Јацек – Данило Петровић
Василе – Милош Цветковић

ГОВНА СА ЗАПАДА:
Хорст (Трговац) – Александар Михаиловић
Ноа (Писац) – Душан Матејић
Издавач – Бојан Вељовић
Маријана – Сања Крстовић
Карл – Дејан Цицмиловић
Хана – Снежана Петровић
Герда – Јасминка Хоџић
Елке – Евгенија Станковић
Јоргос – Марко Павловић
Младић – Стефан Младеновић
Теча – Драгослав Савић
Марија – Ивона Стојков

Техничка екипа

Руководилац технике: Љубиша Живковић
Инспицијент: Владислав Ђорђевић
Суфлер: Александра Вуков
Тон мајстор: Слободан Илић
Дизајн светла: Дејан Цветковић, Дејан Митић
Ефекти: Немања Павловић
Бине мајстор: Славиша Филиповић
Декоратери: Марин Рајић, Радомир Пешић, Миодраг Ђорђевић, Радован Живковић, Драган ДинићМића Лазаревић,Срђан Китановић
Реквизитери: Драган Николић, Марко Ђорђевић
Гардеробери: Душица Младеновић, Марко Динић
Шминкери, власуљари: Љиљана Рашић, Марија Пешић,Ивана Лазаревић
Кројачки радови: Владимир Пекић, Марина Стевановић
Сликарски радови: Владимир Крстић
Радионица: Богољуб Ђорђевић, Бранисав Николић, Горан Станковић, Драган Перић
Набавка: Добрила Марјановић, Зоран Денчић
Возач: Небојша Шарчевић

Narodno pozoriste Nis
poster
Режија
Ангелчо Илиевски
Текст
Небојша Ромчевић
Сценографија
Валентин Светозарев
Костимограф
Марија Пупучевска
Музика
Боривоје Младеновић
Премијера
09. новембар 2016.

Погледајте видео

Scroll