Posted by on мар 3, 2014 in |

“Рекламе су нас натерале да купујемо аутомобиле и одећу, да радимо послове које мрзимо, само да би се дочепали ствари које нам нису потребне. Немамо никакву сврху, нити место у историји. Немамо Светски рат, немамо Велику депресију. Наш рат је духовни рат, наша Велика депресија су наши животи. Телевизија нас је одгајила да верујемо како ћемо једног дана сви ми бити милионери, филмски богови и рок звезде, али нећемо.“
Време је за побуну!

Џон Доу – Марко Марковић
Тајлер Дурден, Водитељ телешопа – Милош Цветковић
Марла Сингер – Борјанка Љумовић
Боб – Драгана Јовановић
Црни, Учесник у сеанси, Портир, Рејмонд – Александар Ђинђић
Лепи, Учесник у сеанси – Данило Петровић
Шеф, Доктор, Вођа сеансе, Инспектор – Марјан Тодоровић

Редитељ: Марко Ђурић
Драматург: Емил Дестани
Сценограф: Марија Стојковић
Костимограф: Ивана Станковић
Лектор: Наташа Илић
Гитара и избор музике: Марко Ранђеловић
Сценске борбе: Дарко Стојилковић
Фотографија: Душан Ивановић, Милош Стојановић
Дизајн: Марина Антић

О редитељу

Марко Ђурић (1985), од 2004 до 2007. године студирао је српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Нишу. Факултет драмских уметности у Београду студира од 2007 до 2012. Дипломирао је позоришну режију 2011. у класи Егона Савина и Душана Петровића са „Сиротим малим хрчкима“ Гордана Михића у Народном позоришту у Кикинди.

Асистирао је редитељу Александру Поповском на представи „Кандид или Оптимизам“ Југословенског драмског позоришта и режирао радио-драму „Таксиста“ Емила Дестанија, која је емитована на Радио Београду 2 у оквиру програма „Паукова мрежа“. У Установи културе “Вук Караџић“ у Београду режирао је „Звездану прашину“ Душана Ковачевића, у Академском позоришту Ниш  „Арт“ Јасмине Резе и „Женски оркестар“ Жана Ануја. У априлу 2012. адаптира и режира „Сан летње ноћи“ Вилијема Шекспира са члановима Савеза глувих и наглувих лица у Нишу, са којим наступа на Фестивалу драмских минијатура и пантомиме у Пироту. Јуна 2013. режирао је „Сутра ће бити боље?“ Евалда Флисара у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину.

Представа “Борилачки клуб” је његова прва режија у Народном позоришту у Нишу.