12 gnevnih žena

Predstava je urađena po motivima filma „12 GNEVNIH LJUDI“, i po tekstu autorke Jelene Mijović, a u režiji Ivana Vukovića.
Pokušavajući da donesu jednoglasnu odluku o krivici optuženog, 12 porotnica otkriva publici svoje dileme, stereotipe sa kojima se bore, najitimnije tajne , lične tragedije i sudbine…

REČ AUTORA

Na jednom od  plakata za fim „Dvanaest gnevnih ljudi“  scenariste Redžinalda Rosa i reditelja Sidnija Lameta pisalo je velikim slovima: Život je u njihovim rukama, smrt je u njihovim mislima. Film iz 1957. godine denuncira američki porotnički sistem suđenja i kritikuje jedan od važnih segmenata neprikosnovenog pravnog sistema. Ukoliko apstrahujemo sudnicu i američki pravni sistem, videćemo razjarene članove Kju Kluks Klana sa finim kapuljačama legalizma u procesiji verbalnog linča, čiji efekat po linčovanog nije ništa manje koban. Istovremeno, videćemo i gotovo uspelu legalizaciju linča, ma koliko to bilo contradictio in adjecto.

Komad „Dvanaest gnevnih žena“ ne pokušava da sruši neprikosnovenost pravnog sistema (svaki segment ove sintagme je pod znakom pitanja).  On zadire u naše male, simpatične tabue. U poslovičnu srpsku gostoljubivost i otvorenost. U tipičan, samo srpski, zdrav nacionalizam, u kome nema, niti ga je ikada bilo, ni rasizma, ni antisemitizma, ni antiromizma. U predrasude koje su deo folklora, u govor mržnje koji je deo žargona.

Ne znam koliko nas ima svest o izgovorenom. Većina gnevnih žena nema, a nemaju ni „dlake na jeziku“ . Njihov verbalni linč teče glatko, gotovo unisono, šarmantno, povremeno duhovito valjaju se reči bez obaveze, reči toliko puta izgovorene u našem stvarnom životu da onaj ko ih izgovara više nema nikakvu odgovornost prema njima. Reči koje, jednom izgovorne, postaju zastrašujući objektivitet. Reči zbog kojih će neko jednog dana ležati razmrskane glave, mrtav i hladan.

Jelena Mijović

Jelena Mijović, biografija

Jelena Mijović  rođena je 1971. godine u Beogradu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Kao dramaturg radila na predstavama u Bitef teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212 (Beograd), MNT-u (Skoplje), SNG-u (Ljubljana), Gradskom pozorištu Istanbul (Istanbul), SNG-u (Maribor)… Bila je saradnik na scenariju za film „Balkan nije mrtav“ Aleksandra Popovskog. Dramaturg je pozorišta Atelje 212 od 1999. godine.

Izvedeni pozorišni komadi:

„10,9,8…“, „Sudbina i komentari“,  „Seks za početnike“, „Na slovo na slovo“, „Planeta specijaliteta“, „Priča iz vilinske šume“, „Bli“, „Gde je Zapad?“ (Wo ist der Western?); „Metamorfoze“ (po Ovidiju); „Pinokio“.