Представа је урађена по мотивима филма „12 ГНЕВНИХ ЉУДИ“, и по тексту ауторке Јелене Мијовић, а у режији Ивана Вуковића.
Покушавајући да донесу једногласну одлуку о кривици оптуженог, 12 поротница открива публици своје дилеме, стереотипе са којима се боре, најитимније тајне , личне трагедије и судбине…

 

РЕЧ АУТОРА

На једном од  плаката за фим „Дванаест гневних људи“  сценаристе Реџиналда Роса и редитеља Сиднија Ламета писало је великим словима: Живот је у њиховим рукама, смрт је у њиховим мислима. Филм из 1957. године денунцира амерички поротнички систем суђења и критикује један од важних сегмената неприкосновеног правног система. Уколико апстрахујемо судницу и амерички правни систем, видећемо разјарене чланове Кју Клукс Клана са финим капуљачама легализма у процесији вербалног линча, чији ефекат по линчованог није ништа мање кобан. Истовремено, видећемо и готово успелу легализацију линча, ма колико то било contradictio in adjecto.

Комад „Дванаест гневних жена“ не покушава да сруши неприкосновеност правног система (сваки сегмент ове синтагме је под знаком питања).  Он задире у наше мале, симпатичне табуе. У пословичну српску гостољубивост и отвореност. У типичан, само српски, здрав национализам, у коме нема, нити га је икада било, ни расизма, ни антисемитизма, ни антиромизма. У предрасуде које су део фолклора, у говор мржње који је део жаргона.

Не знам колико нас има свест о изговореном. Већина гневних жена нема, а немају ни „длаке на језику“ . Њихов вербални линч тече глатко, готово унисоно, шармантно, повремено духовито ваљају се речи без обавезе, речи толико пута изговорене у нашем стварном животу да онај ко их изговара више нема никакву одговорност према њима. Речи које, једном изговорне, постају застрашујући објективитет. Речи због којих ће неко једног дана лежати размрскане главе, мртав и хладан.

 

Јелена Мијовић

 

Јелена Мијовић, биографија

Јелена Мијовић  рођена је 1971. године у Београду. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду.

Као драматург радила на представама у Битеф театру, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 (Београд), МНТ-у (Скопље), СНГ-у (Љубљана), Градском позоришту Истанбул (Истанбул), СНГ-у (Марибор)… Била је сарадник на сценарију за филм „Балкан није мртав“ Александра Поповског. Драматург је позоришта Атеље 212 од 1999. године.

Изведени позоришни комади:

„10,9,8…“, „Судбина и коментари“,  „Секс за почетнике“, „На слово на слово“, „Планета специјалитета“, „Прича из вилинске шуме“, „Бли“, „Где је Запад?“ (Wo ist der Western?); „Метаморфозе“ (по Овидију); „Пинокио“.

 

 

Narodno pozoriste Nis

Техничка екипа

Лектор: Наташа Илић
Инспицијент: Зарков Христо
Суфлер: Ивана Зарков
Тонац: Сретен Цветковић
Мајстор светла: Драгослав Добросављевић
Фото: Magic photo

Narodno pozoriste Nis
poster
Режија
Иван Вуковић
Текст
Јелена Мијовић
Сценографија
Иван Вуковић
Костимограф
Ивана Младеновић
Премијера
23. децембар 2014.

Погледајте видео

Scroll