srpski
Intervju sa Miodragom Dinulovićem
RAD JE SKRAĆENICA OD RADOST
Reditelj Miodrag Dinulović o predstavi ,,Glasine”
Miodrag Dinulović
Fotografija, izvor: Kraljevačko pozorište
Miodrag Dinulović, pozorišni reditelj i upravnik Kraljevačkog pozorišta, govori nam o gostovanju predstave ,,Glasine” i o saradnji sa Narodnim pozorištem Niš.
Iskoristili smo priliku i da ga upitamo za poruku koju bi uputio mladim ljudima, kao nekoga ko je posebno zainteresovan za njihov položaj, a čije su predstave namenjene deci i mladima bile nagrađivane mnogo puta na festivalima.
Ovo je prvo gostovanje predstave ,,Glasine” nakon premijere. Kako se osećate povodom toga?
Večerašnje gostovanje je za nas posebno zbog toga što je ovo premijera Uroša Milojevića u njegovom rodnom gradu i u pozorištu u kome on sada igra kao mladi glumac. Divno je što je mnogo kolega večeras bilo sa nama, što su ostali da čestitaju svom mladom kolegi i drugim kolegama iz predstave. Moja osećanja su izuzetno pomešana, jer mene za ovu kuću vezuju i neke lične uspomene. Moj pradeda Radivoje Dinulović je otvorio ovu zgradu 1900 i neke, kada je ona otvarana ovakva kakva je danas, a potom je moj deda Predrag Dinulović bio reditelj i direktor pozorišta 1946. godine, čini mi se. Moja baka Radmila Dinulović je bila glumica ovog pozorišta, tako da ovo pozorište pamtim još iz detinjstva. Večeras, sedeći u sali, gledajući taj portal iza koga je predstava pozorišta koje vodim, proživljavam pomešana osećanja. Ja se tu nalazim i kao upravnik jedne kuće koja gostuje, ali i kao dečak od 12 godina, koji se ponovo seća tog portala i nekih drugih glumaca i scenografija koje sam imao prilike da vidim, a neka lica kolega u dvorani su lica koja sam kao dečak upoznao. Moj prvi, jako davni kontakt sa Nišem, ali i današnji susret predstave ,,Glasine” Olje Đorđević, koja nije bila u mogućnosti da nam se pridruži, sa niškom publikom, koja je frenetičnim aplauzom pozdravila našu predstavu, za mene je još jedan trijumf pozorišta i prijateljstva. U ovom trenutku sam izuzetno zadovoljan i srećan i hvala upravniku Spasoju Milovanoviću zato što nastavljamo saradnju između dve kuće.
A kada ste i kako započeli saradnju sa Narodnim pozorištem Niš?
Saradnju smo započeli koprodukcijom predstave ,,Lekcija”, koju je otvorio gospodin Marjan Todorović, kao gostujući glumac. To je prva saradnja Kraljevačkog i Niškog pozorišta. Nadam se, kada se skinu koronarne mere i kada nam bude dozvoljeno da ponovo imamo publiku na sceni, da ćemo ,,Lekciju” obnoviti i nastaviti i da će se i neke druge predstave, i Niškog i Kraljevačkog pozorišta, naći i na jednoj i na drugoj sceni. Ovaj svet je pozornica, što bi rekao Šekspir, i ceo jedan svet u šaku stane, i ako međusobno ne sarađujemo mi u Srbiji i sa srpskim pozorištima van Beograda, mislim da nema budućnosti. Budućnost je u saradnji, u razmeni i u prijateljstvu, i čini mi se da će to spasiti pozorište i spasiti svet.
U saradnji je ključ! Osim obnove predstave ,,Lekcija”, da li već sada imate u planu nešto sledeće?
Da, ali u ovoj godini koja je započela svakako ne, ali pričamo o mogućnosti saradnje dve kuće i mene kao reditelja, zato što pozorišta u koprodukcijama nužno grade i velike predstave. Naša večerašnja predstava nije koprodukcija, ali imamo goste iz drugih gradova. Naša kuća ima samo pet zaposlenih glumaca, od kojih je večeras igralo njih četvoro, a svi ostali su nam gosti ̶ od Novog Pazara, Niša, Beograda, Jagodine, Subotice, tako da smo mi otvoreni ka nekim novim, mladim glumcima iz moranja, što bi rekli, jer nemamo svoj stalni ansambl. Drago mi je da Niško pozorište, zahvaljujući jednoj novoj politici kuće, pokušava da nađe prostor i mesto za mlade ljude, među kojima ste i Vi. Da im omogućava da nađu svoju prvu šansu, da se zaposle u struci i da pozorište podmladimo i da ga osvežimo. Do pre godinu dana nismo imali šanse da zaposlimo mlade ljude. Evo, sada sedimo u krojačnici. U Srbiji imamo malo pozorišnih majstora, krojača, šminkera, vlasuljara, umiru nam zanimanja zato što ne mogu da se podmlađuju. Odgledao sam prilog na Jutjubu o vašem krojaču koji je ovde došao slučajno, kao mladić, i ostao je celu karijeru. Divna je ta ideja da promovišete i ljude koji su ne samo na sceni nego i iza scene, u marketingu, u produkciji predstava, u izradi predstava. Mislim da ćemo sarađivati u onoj meri u kojoj prepoznamo šanse, a prepoznavanje šanse je odlika dobrih producenata, te stoga verujem da ćemo i Spasoje i ja pokazati svoje dobre producentske namere i da ćemo sarađivati i dalje.
Kada ste se već dotakli mladih ljudi, a neko ste ko ima dugogodišnju karijeru i iskustvo, šta biste poručili upravo mladim ljudima koji tragaju i bore se za svoje mesto pod zvezdama?
Posle mojih 20 godina karijere i posle mojih traganja i kao reditelja i sada kao upravnika, mislim da je pored ambicije potrebno i strpljenje. Mislim da je ključ u tome da ne treba žaliti za onim što niste dobili niti biti gnevan na one koji su dobili, jer ako niste dobili, to nije bilo vaše. A sve što dobijete kao šansu iskoristite maksimalno i nemojte žaliti za onim što je prošlo i čekati nešto svetlo što će doći, već koristite realni trenutak da napravite najbolje. Iz epizode može da se izvuče najveći soft, jer zaista nema malih uloga, ima mnogo malih glumaca, i treba motivisati sebe da u opštem stanju beznađa, koje ponekad ume da nastupi kod svih nas, nađemo to neko malo svetlo radosti u poslu. Ja sam imao neku svoju sentencu da je rad skraćenica reči radost. Ako u radu nema radosti, neće biti ni uspeha. Uspeh naše predstave ,,Glasine” i mnogih predstava u Kraljevu je u tome što smo uspeli da nađemo radost u radu i da ljude koje okupimo na projektu zarazimo virusom pozorišta, ne korone, i da ih zarazimo energijom reditelja koje dovodimo. Ne dozvolite nikome da vam ubije radost u poslu. Biće mnogo teških trenutaka, ali biće i lepih, i neka ovi lepi nekako ponište one ružne. Šekspir bi rekao da u svakoj tragediji ima zrno smeha i u svakoj komediji mora postojati tragični momenat, tako da je i u životu sve to miks, ali od nas zavisi, zaista ̶ kakve su ti misli, takav ti je život, kakav ti je stav, takav ti je posao.
Sjajne poruke! Mislim da su ove reči neophodne mladim ljudima i da je važno da ih čuju. Možemo li da napravimo neku korelaciju ovoga što ste rekli sa večerašnjim gostovanjem predstave u kojoj igra nekoliko mladih ljudi sa starijim kolegama?
Večerašnja predstava i uspesi mladih kolega koji igraju u njoj pokazuju da su oni iskoristili na pravi način svoju šansu i mislim da će im se i ovim izvođenjem otvoriti neki novi poslovi. A kad stave tekst ispred vas, vi ne znate šta će od toga biti. Ta energija i vera je važna. Treba se koncetrisati na to što dobijemo, da s punom radošću, punom verom i snagom izguramo taj zadatak.
Autor: Stanislava Petrović