“Није случајно Шекспир рекао да је позориште огледало живота, а у том огледалу може се видети и читаво друтшво. Позориште увек носи пулс, понекад нам се то свиђа или не”, рекао је Дејан Пројковски, вишеструко награђивани и један од водећих редитеља у региону. Представу која у епицентар ставља човека, као што је било у ренесанси, а која показује да човеку највише требају комуникација и слобода, нишка публика видеће на затварању Фестивала “Театар на раскршћу”. То је Бокачов “Декамерон”, у режији Дејана Пројковског, у извођењу глумаца из Ниша и Подгорице, а у част награђаних на фестивалу.

 

 

Након премијере на “Барском љетопису” нишка публика ће моћи да види резултат једног “предивног и узбудљивог рада са нишким и подгоричким глумцима”, каже Дејан Пројковски.

– Мислим да смо имали узбудљив процес. Док смо припремали, причали смо да је важно да направимо представу где ћемо бити сви ми. Мислим да смо направили представу која вуче паралелу пандемије куге у Фиренци и короне коју смо сви прошли. Када се појавила корона, схватили смо да оно што што човеку највише треба јесу комуникација, дружба и слобода простора. Кренули смо да радимо представу која у средину свега ставља човека, а тако је било и у ренесанси – каже Пројковски.

 

Питање је шта значи бити слободан у личном смислу, а то ће представа “Декамерон” покушати да одговори.

Наши ликови су одбили да чекају Годоа, они су кренули да се играју и демистифицирају ствари на сопствен начин. Човек треба да се избори да има право на лични избор. Има друштвене оквире, моралне, породичне и религијске стандарде где по рођењу припада. Ми смо се бавили личном слободом. На крају свега, човек је хомо луденс, човек који воли да се игра. Направили смо представу која слави радост живота – додаје Пројковски.

 

Премијера у Нишу биће у част награђених на Фестивалу “Театар на раскршћу”, а сваки фестивал познатом редитељу доноси радост.

– Врло је битно да можемо да разменимо идеје, да погледамо шта раде остале колеге. Немамо често ту могућност. Занимљиво је и за публику јер има могућност да компарира, гледа ствари, види како се размишља у позоришту. Није случајно рекао Шекспир да је позориште огледало живота. У том огледалу може се видети и читаво друтшво. Позориште увек носи пулс, понекад нам се то свиђа или не. Мислим да је овај фестивал постаје врло битан за све нас. На отварању сам срео многе колеге из региона и то је предивно. Ових дана је Ниш врло битан позоришни центар у регији и место где се рађају нови пројекти – каже Пројковски.

 

Позориште може да помогне да скупимо довољно храбрости.

– Оно помаже да се погледамо у огледало. Даје храброст да се жаба погледа у огледало и схвати да је жаба, да није принц. То је врло битно. У свим специфичним временима позориште има тај задатак, да говори о стварима о којима други не говори. Да отвара питања, али никад да не уђемо из позиције да смо паметнији од публике – додаје редитељ.

 

Одраз у огледалу представе “Декамерон” показаће праву слику. Неки можда неће бити одушевљени шта ће видети, неке ће вратити у реалност или натерати на размишљање, али је сигурно да су такви погледи потребни често јер што би рекао велики књижевник Бранислав Нушић, “у сваком случају, боље је гледати живот у позоришном комаду, него гледати позоришни комад у животу”.

 

 

Аутор: Љубица Јоцић


Scroll