српски
English
СТРУЧНИ ЖИРИ
Миа Беговић, глумица, Загреб
Богдан Костеа, глумац и редитељ, Арад
Катарина Коцевска, глумица и драмска списатељица, Скопље
Бранислав Жага Мићуновић, редитељ, Подгорица
Енвер Петровци, глумац и професор, Приштина
Миа Беговић,већ 1986. у својој 23. години, која је уједно и година дипломирања на АДУ у Загребу, бива проглашена најпопуларнијом глумицом Југославије. Прва награда струке је 1979, БРАМС. Следе улоге у театру и пред камерама, континуитет играња на готово свим позорницама Републике Хрватске и на многим по Европи, Америци, Аустралији.
Од стотињак позоришних и четрдесетак што филмских, што телевизијских улога, издваја: Гете – Ифигенија (Дубровачке љетне игре – награда Орландо), М. Јурић Загорка – Баруница Лехотска (награда Загребачког љета), Крлежа – Баруница, Мелдер – Крананстег, Олби – Марта…
Најпоноснија је на свој ауторски пројекaт, монодраму Све што сам прешутјела, с којом наступа на свим еминентним фестивалима. Апсолвенткиња је на докторским студијама Филозофског факултета у Загребу, као поборница целоживотног образовања.
Катарина Коцевска (1959, Скопљe).
Дипломирала на факултету драмских уметности у Скопљу 1982.
Члан Драмског театра – Скопље од 1983.
Позоришна, филмска и ТВ глумица.
Аутор драмских текстова и редитељ своје драме Љубавници (тренутно на репертоару у Драмском театру).
Добитница многих глумачких награда.
Од 2018. је изабрана за селектора и директора највећег позоришног фестивала у Македонији „Војдан Чернодрински”.
Богдан Костеа (1967, Арад, Румунија), глумац и редитељ.
Од 1991. године глумац у Класичном позоришту „Јоан Славици“ у Араду. Од 2001. године је директор овог позоришта.
Такође, радио као спикер на телевизији од 1995 до 2017, телевизијски продуцент и редитељ од 2009. до 2015. године.
Од 1991. године до данас играо у 46 представа.
Бранислав Мићуновић (1952, Подгорица), позоришни редитељ. Дугогодишњи професор глуме на Факултету драмаских уметности у Београду и на Факултету драмских уметности на Цетињу, где је руководилац постдипломских студија, председник Националне комисијеза УНЕСКО и Националног савета за културу. Почасни је председник Међународне позоришшне мреже НЕТА, почасни члан Међународне академије „Еминеску“ и члан Сената Престонице Цетиње.
Студије позоришне режије завршио је на Факултету драмских уметности у Београду 1975. године. Током своје каријере Мићуновић је углавном режирао дела савремених аутора,а посебно успешно је режирао комаде домаћих драмских аутора. Режирао је у свим позориштима у региону.
Његове представе су са успехом приказиване на најзначајнијим фестивалима: Стеријино позорје, Малим и експерименталним сценама (МЕСС), Данима комедије, Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” и другим.
Награђиван најзначајнијим професионалним и друштвеним признањима, као што су: награда за режију „Јоаким Вујић”, награда за режију „Јован Путник”, Стеријина награда за режију, Велика награда Црногорског народног позоришта, награда за допринос позоришној култури у Црној Гори „Вељко Мандић” и многе друге.
Бранислав Мићуновић је био министар културе Црне Горе у три мандата.
Тренутно се налази на позицији амбасадора Црне Горе у Београду.
Енвер Петровци (1954, Приштина), глумац, редитељ и драматрург. Дипломирао 1974. глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миње Дедића.
Као глумац играо је више од стотину улога у свим професионалним позориштима у Београду, Загребу, Дубровнику, Новом Саду, Скопљу, Подгорици, Суботици, Сарајеву, Бања Луци, Приштини, Будви, Тирани, Зрењанину, Нишу итд. Такође је играо у седамдесетак играних дугометражних филмова и у десетине ТВ драма и серија. Режирао је у позориштима у Приштини, Нишу, Скопљу, Њујорку, Фиеру (Албанија), Тирани, Пеци, Гњилану итд. Аутор је пет драма, а по његовом сценарију је снимљен дугометражни играни турски филм Теута.
Оснивач је приватних институција: „Студио глуме” 1994, Академије уметности 2001. и позоришта „Teatri i Babes Theatre” у Приштини. Такође је оснивач позоришта „Додона” 1992 у Приштини. Као професор предаје на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, Академији уметности у Тетову и редовни је професор на Факултету драмских уметности у Приштини.
Добитник је бројних награда и признања за своје стваралаштво.
НОВИНАРСКИ ЖИРИ
Борка Требјешанин, Политика
Тања Њежић, Блиц
Тања Мијовић, Трећи програм РТС
Миљана Николић, Белами Ниш
Лидија Георгијев, РТС, дописништво Ниш
ОКРУГЛИ СТО КРИТИКЕ
Проф. др Јелена Лужина, театролошкиња
Проф. др Миливоје Млађеновић, Сомбор
Проф. др Ненад Новаковић, Бања Лука
Бојан Муњин, Трећи програм Радио Загреба
Александра Гловацки, Други програм Радио Београда
Филип Вујошевић, драматург
Игор Бурић, Дневник Нови Сад
Проф. др Јелена Лужина (1950, Дубровник), театролошкиња, списатељица, преводитељка.
Дугогодишња професорка скопског Факултета драмских уметности. Утемељила Институт за театрологију и Музеј Македонског народног театра, написала сценарије бројних телевизијских документараца, водила десетине театролошких скупова, осмислила бројне театролошке изложбе.
Објављује од 1968. године, пишући на хрватском и на македонском језику. Објавила стотине позоришних, филмских и књижевних критика, као и деветнаест ауторских књига, махом научних. Приредила Македонску дигиталну позоришну енциклопедију (2002. године) и више од шездесет антологија, зборника и монографија објављених на македонском, хрватском и енглеском језику.
Добитница је десетак књижевних, научних и преводилачких награда.
Проф. др Миливоје Млађеновић (1959, Бијељина), писац и театролог.
Упоредо се бавио позоришном праксом (дугогодишњи управник Народног позоришта у Сомбору, управник Српског народног позоришта у Новом Саду, директор Стеријиног позорја у Новом Саду, уметнички саветник Народног позоришта Стерија у Вршцу), педагошким радом (ванредни професор на Педагошком факултету у Сомбору) и научно-истраживачким и театролошким радом (докторирао на Филолошком факултету у Београду) у области књижевности и, посебно, драмске књижевности за децу.
Написао је десетак драмских комада за децу који се изводе на позоришним сценама у Србији и БиХ. У Шабачком позоришту изведена му је комедија Рабле/Врлина/Грех, а у Народном позоришту Сомбор драма Маестро о сликару Милану Коњовићу.
Аутор је више позоришних студија,две књиге позоришних комада за децу, књиге афоризама, књиге позоришних путописа, драме Скандалозна комедија, Гороцвет2012итд.
Селектор је Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу, а био је и селектор других значајних позоришних манифестација и члан жирија најугледнијих позоришних фестивала.
За свој уметнички и друштвени ангажман добитник је многобројних признања, међу којима су „Никола Петровић Пеца“за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Златна значка КПЗ Србије, Златна повеља „Лаза Костић“ за најбољу новинску репортажу на Међународном фестивалу репортаже „Интерфер“, Октобарска награда Града Сомбора.
Живи у Сомбору.
Ненад Новаковић (1960, Горњи Вијачани, Прњавор), новинар, експерт за електронске медије и менаџмент у култури.
Дипломирао југословенске књижевности и српскохрватски језикна Филозофском факултету у Приштини, докторирао на Факултету за менаџмент на АЛФА универзитету у Београду. Радио као новинар и уредник на Радио и ТВ Приштини, у дневним новинама Глас из Бања Луке и Ослобођење из Сарајева и сарађивао са многим омладинским и књижевним часописима и листовима у СФРЈ. Био дирекор Радио Бања Луке, Гласа српког и БЕЛ телевизије у Бања Луци.
Оснивач је часописазадруштвена питањаАктуелности, часописа за тржишне комуникације Контакт,недељника Пулс, као и часописа за визуелне комуникације Агон. Води студије медија и комуникација на ИУТ-у, ванредни је професор на БЛЦ-у и директор је Народног позоришта Републике Српске од 2011.године.
Аутор је више стручних, научних и публицистичких текстова, уредник и приређивач више књига, антологија, сабраних и изабраних дела, аутор четири књиге.
Добитник је многобројних награда за допринос у култури, међу којима суЗлатна значка Културно-просветне заједнице Србије за изузетан рад у култури и медаља „Никола Тесла“ немачког часописа Нова димензија у науци и магазина IVAS Аrt of image.
Живи и ради у Бања Луци.
Бојан Муњин (1954, Љубљана), новинар и позоришни критичар.
Факултет политичких наука завршио у Загребу.
Своје позоришне колумне писао је за ријечки Нови лист, сплитски Ферал трибјун, загребачко Казалиште, новосадску Сцену, сарајевске Дане, београдски НИН, Радио Загреб 3 и загребачки Аркзин. Данас своје критике објављује у загребачким Новостима – недељнику заједнице Срба у Хрватској, Културном додатку Политике и на Радио Београду 2.
Водио је многе позоришне округле столове, од Фестивала малих сцена у Ријеци, МЕСС-а у Сарајеву, БИТЕФ-а у Београду и Југословенског позоришног фестивала Без превода у Ужицу, до Будва Град Театра.
Живи у Београду и Загребу.
Александра Гловацки, драматуршкиња и позоришна критичарка из Београда.
Дипломирала драматургију на Академији уметности у Београду, апсолвирала општу књижевност са теоријом на Филошком факултету у Београду.
Уредница у Редакцији за културу Радио Београда, где пише позоришну критику. Ауторка више драматизација, као и оригиналних драма, извођених у позориштима Србије И Црне Горе.
Филип Вујошевић (1977, Београд), драмски писац.
Дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду.
Изведене драме: Дан Џ (2002), Фејк порно (група аутора, 2005), Халфлајф (2005), Хамлет Хамлет Еуротреш (са Мајом Пелевић, 2008), Роналде, разуми ме (2008), Фејкбук (група аутора, 2011), Жабе у врелој води (2013), Живот стоји, живот иде даље (2015), Гозба (2016).
Добитник више награда, међу којима су Специјална Стеријина награда за драматуршку иновативност за комад Халфлајф 2006. године и Специјална Стеријина награда за ауторски тим представе Живот стоји, живот иде даље 2015. године. Драматург на више награђиваних продукција у београдским позориштима (Битеф театар, Југословенско драмско позориште). Од 2017. године обавља функцију драматурга и коселектора Битеф фестивала.
Игор Бурић (1976, Тузла), позоришни критичар.
Као студент филозофије (Филозофски факултет, Нови Сад) писао и објављиивао текстове о филозофији, теорији и критици културе, новим медијима, књижевности, музици, позоришту, филму, интердисциплинарним уметничким формама. Од 2003. пише и позоришну критику у новосадском Дневнику, чиме наставља велику традицију овог листа. Поред тога, пише чланке, интервјуе, критике као стални или повремени сарадник скоро свих релевантних позоришних часописа (Сцена, Лудус, Позориште), као и других штампаних и интернет издања.
За писање и друга професионална постигнућа Игор Бурић је као „готово ексцесна појава међу младим новинарима у Дневнику и у културној рубрици” добио једну од годишњих награда тог листа 2004. Признање ван куће у којој ради стигло је 2005, када је добио трећу награду за најбољег младог новинара у Новом Саду.
Стеријину награду за позоришну критику освојио је 2014.
