српски
English
СТРУЧНИ ЖИРИ
Проф. др НЕНАД НОВАКОВИЋ, експерт за електронске медије и менаџмент у култури (БиХ)
ВАСИЛ ВАСИЛЕВ, редитељ и директор Националног театра “Иван Вазов” у Софији (Бугарска).
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ, глумац и продуцент (Црна Гора)
ИРЕНА ШАРОВИЋ, драматуршкиња и кореографкиња (Србија)
Др МИЛИЦА БАЈИЋ ЂУРОВ, сценографкиња и костимографкиња (Србија)
Проф. др НЕНАД СТОЈАНА НОВАКОВИЋ, рођен 06. 11. 1960. год. у Гoрњим Вијачанима код Прњавора. Редовно завршавао све нивое образовања. Поносан што је био стипендиста Титовог фонда. Досадашњи живот посветио раду у медијима, култури и ваздухопловству. Редовни професор универзитета, предавач на више факултета, оснивач и директор најреспектабилније високошколске установе у БиХ Бањалука колеџ (Banja Luka College BLC) и декан Факултета за медије ИУТ. Аутор шест књига, учесник више десетина научних и стручних конференција и скупова, аутор и коаутор више од сто стручних и научних текстова. Оснивач и уредник часописа Став, Актуелности и Агон, председник Удружења издавача Републике Српске, председник Етичког комитета Удружења новинара Републике Српске, био председник Ваздухопловног савеза БиХ, директор Гласа Српске, Народног позоришта Републике Српске, директор Независне телевизије. Организатор више позоришних фестивала, члан жирија и учесник у селекцији фестивала и избору драмских и књижевних текстова. Уредио и потписао као издавач више од 2 000 наслова књига различитог садржаја. Активан у медијском, спортском и политичком животу БиХ, пилот и поносни отац два сина и деда два унука.
ВАСИЛ ВАСИЛЕВ је познати бугарски редитељ и бивши заменик министра културе Бугарске. Био је дугогодишњи директор Драмског позоришта у Ловечу и директор Драмско-луткарског позоришта “Иван Радоев” у Плевену. Данас је директор Националног театра “Иван Вазов” у Софији.
Режирао је представе широм Бугарске: у Софији, Сливену, Ловечу, Враци, Силистри.
Неке од његових најзначајнијих представа су: Човек из Подолска, Серјожа је много глуп – Дмитриј Данилов, Дим неугашене цигарете, Карактеристике руске љубави – Александар Галин, Договор 2019 – Мајк Бартлет, Боинг Боинг – Марк Камолети, Острво робова – Пјер де Мариво, Емигрантски сан – Мате Матишић, Спасилац – Кирил Топалов, Тражи се нов супруг – Миро Гавран, Фолиранти ООД – Џон Патрик, Између две столице – Реј Куни, Осврни се у гневу – Џон Озборн, Брисел – Петја Русева, Архангел Михаил – Георги Марков, Подземни галебови – Алфонсо Вајехо.
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ (Подгорица, 1981), глумац и продуцент. Факултет драмских умјетности је завршио на Цетињу 2004. год. у класи проф. Бора Стјепановића. Остварио је значајне улоге у преко тридесет представа, једанаест дугометражних и неколико краткометражних филмова, а играо је и у веома гледаним тв серијама. Продукцијом се бави од 2012. године. Представа Маћадо Горана Ћетковића остварила је велики успех и одиграна је више од 100 пута; продуцира и серијал кратке форме под називом Крле са приземља, који је био емитован на РТЦГ. Већи успех му доноси први црногорски ситком Dojč Caffe. Копродуцент је друге сезоне регионално познате серије Беса, као и филмова Реална прича и Смрт дјевојчице са жигицама. Продуцирао је и режирао неколико рекламних и музичких спотова.
Добитник је неколико државних и иностраних награда за глумачка остварења на разним фестивалима, као и Награде за допринос у развитку независне позоришне сцене у Црној Гори.
У периоду од 2019. до 2023. веома успешно је обављао функцију уметничког директора Градског позоришта у Подгорици, радећи како на његовом репертоарском развитку тако и на регионалној промоцији и позиционирању.
Један је од оснивача Регионалне уније театара – РУТА.
ИРЕНА ШАРОВИЋ, драматуршкиња и коре-ографкиња. Средњу балетску школу „Лујо Давичо“ је након друге године завршила у Русији на престижној балетској „Ваганова“ академији у Санкт Петербургу.
Стални је члан балета Позоришта на Теразијама од 1991. године.
Као кореограф, последњих 25 година, коаутор је десетина позоришних представа у театрима широм Србије, од Београда, преко Сомбора, Суботице, Шапца, до Подгорице.
Такође је аутор (сценариста и кореограф) више телевизијских забавно-комерцијалних и музичко-фестивалских формата.
Дипломирала је драматургију у класи професора Синише Ковачевића. Драма Мали Бог објављена је у едицији „Савремена српска драма“ 2004. год. Члан је жирија Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну 2022. год.
Добитница је Стеријине награде за кореографију и сценски покрет на 67. Стеријином позорју 2022. год. Живи и ради у Београду.
Др МИЛИЦА БАЈИЋ ЂУРОВ, сценографкиња и костимографкиња. Рођена у Београду. Дипломирала 1999. године на Факултету примењених уметности у Београду – одсек Сценографија, где 2003. године магистрира уметности у области Филмске и ТВ сценографије. Титулу доктора наука, у области Теорије уметности и медија, стиче 2010. године на Универзитету уметности у Београду. Академску каријеру започиње 2001. године на Академији уметности у Београду. Као гостујући професор радила је на више уметничких факултета у земљи и региону (Академији умјетности у Бањој Луци, Факултету драмских уметности у Београду и Факултету драмских умјетности у Цетињу). На Факултету примењених уметности у Београду запослена је од октобра 2018. године у звању доцента, на одсеку Сценографија. Аутор је преко 90 сценографија и костимографија за позориште, филм и ТВ. Добитница је бројних награда (Годишња награда УЛУПУДС-а за 2019/2015/2014/2010. годину; Годишња награда за сценографију „Марија Кулунџић“ Малог позоришта „Душко Радовић“, за представу Цар је го! 2016. године; награда „Крстомир Миловановић“ 16. фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ за визуелни идентитет представе Госпођа министарка Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке, 2007. године; плакета 38. Мајске изложбе за сценографију представе Емигранти Народног позоришта Ниш, 2006. године; награда за сценографију предстве X+Y=0 фестивала „Борини позоришни дани“, Врање, 2004. године и др.) Члан је УЛУПУДС-а секције Сценографија и костимографија од 2001. године (председница секције 2012–2015, председница Уметничког савета УЛУПУДС-а од 2015–2018). Ауторка је више стручних научних радова и књиге о савременој позоришној сценографији Сценске слике: 2010–2016 (издавач Anonymous said:, 2017).
ОКРУГЛИ СТО КРИТИКЕ
ОЛИВЕРА МИЛОШЕВИЋ, новинарка и театролошкиња, Београд
Проф. др МИЛИВОЈЕ МЛАЂЕНОВИЋ, писац и театролог, Сомбор
Др САШО ОГНЕНОВСКИ, позоришни кри-тичар, Битољ
НАТАША ГВОЗДЕНОВИЋ, новинарка и позо-ришна критичарка, Нови Сад
ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ, драматург и педагог, Ниш
ИГОР БУРИЋ, новинар и позоришни критичар, Нови Сад
ОЛИВЕРА МИЛОШЕВИЋ, новинарка и театролошкиња, одговорна уредница Редакције за културу и уметност Културно-уметничког програма РТС-а. Дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука у Београду и била на постдипломским студијама из области социологије културе и позоришта.
Новинарску каријеру започела је 1988. године у Беoградском програму РТС-а. Позориште је област коју прати од почетка каријере. Од 2000. године је одговорна уредница у Редакцији за културу Београдског и Јутарњег програма РТС-a. Од 2001. је уредница у Редакцији за културу и уметност РТС-а. Пуних 15 година била је ауторка, уредница и водитељка тв емисије Беокулт и ауторка рубрика о позоришту у истој.
Ауторка је, уредница и водитељка Хроника Битефа и бројних емисија из серијала ТВ фељтон – у којима представља рад значајних позоришних стваралаца.
Од оснивања је један од аутора и уредника емисије Културни дневник.
Од 1993. године је члан редакције позоришних новина Лудус, које објављује Савез драмских уметника Србије. Ауторске текстове и интервјуе из области позоришта објављује у новинама, часописима и недељницима: Лудус, Сцена, Театрон, НИН, Грађански лист, Преступ, Европа, Недељник, ТФТ.
Ауторка је серијала Театрологике, који је посвећен истакнутим позоришним уметницима из региона и серијала Метаморфозе, посвећеног изузетним домаћим ствараоцима.
Ауторка је монографије Никита Миливојевић: Ја овде силазим и књига Театрологике 1 и 2.
Проф. др МИЛИВОЈЕ МЛАЂЕНОВИЋ, театролог, (Бијељина, 1959). Дипломирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Био управник Народног позоришта у Сомбору (1989–2000), Српског народног позоришта у Новом Саду (2003–2009), директор Стеријиног позорја (2009–2012), уметнички консултант у Народном позоришту “Стерија” у Вршцу (2013–2015). Уметнички је руководилац Градског позоришта „Семберија“ у Бијељини. Ванредни је професор Педагошког факултета у Сомбору. Осим стручних и научних радова из науке о књижевности и театрологије, пише и објављује драме, књижевну критику, есеје. Студије: Сценске бајке Александра Поповића, Одлике драмске бајке, У замку замки – драмски потенцијал поезије и прозе за децу, Интертeкстуална плетисанка – концепција драмског лика Лазе Костића.
Књиге драмских текстова за децу: Баш челик и друге за позорницу удешене бајке, Чудне звери на провери итд. Селектор је Стеријиног позорја и био је селектор бројних значајних позоришних фестивала. У Шабачком позоришту изведена је његова комедија Рабле/Врлина/Грех, у Народном позоришту Сомбор драма Голубија времена (2016), Маестро (2017), Мразовић – дидактичка антидрама (2018), у Градском позоришту „Семберија“ у Бијељини (Република Српска) Комедија ометена у развоју, Кад сам био гарав у Позоришту младих у Новом Саду, а на сценама у Србији и региону играно је петнаестак његових драмских дела за децу. Награде: Никола Петровић Пеца за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Октобарска награда Града Сомбора (2017) и др.
Др САШО ОГНЕНОВСКИ, позоришни критичар. Рођен 1964. године у Битољу, где је и завршио основно и средње образовање. Дипломирао је 1987. године на Универзитету Св. Ћирила и Методија, на Факултету за драмске уметности. Магистрира 2002. на Институту за социолошка и политичко-правна истраживања на одсеку Комуникације и медија, а 2017. године на Институту за комуникације и медије на Правном факултету докторира на теми Oдноси са јавношћу и медији у Македонији. За време свог професионалног уметничког и научног живота радио је и на Педагошком факултету Универзитета Св. Климента Охридског у Битољу и као професор на Међународном славјанском универзитету “Гаврило Романович Державин”. Учествовао је на бројним симпозијумима и конференцијама у Гетеборгу, Ослу, Милану, Лондону, Бриселу, Братислави, Софији, Скопљу, Охриду, Битољу, Крушеву итд. Написао је више од педесет радова из области комуникологије, односа са јавношћу, педагогије, књижевности, културологије и позоришта.
Аутор је збирки поезије Лавина (1995), Плодови пакла (2014), Пустињски цвет (2015), Шума (2018), Мењање прошлости (2019); драма Тврђава и Туга (2016), драма за децу Обична бајка (2002) и Чаробни компас (2012), романа Сиви трг (2019) и Турнеја (2020). Превођен је на српски, енглески, арапски и албански језик. Бавио се и преводом са српског, хрватског, бугарског и енглеског језика. Члан је Македонског научног друштва, Интернационалног позоришног института и Међународне асоцијације позоришних критичара. За време свог професионалног рада бавио се и писањем сценарија и режирањем за телевизију. Пише позоришне, филмске и књижевне рецензије. Оснивач је и председник удружења за развој уметности и мултикултуралности Перун Aртис из Битоља. Уредник је међународног књижевног часописа Књижевни елементи и електронског књижевног часописа www.elementi.mk.
Живи и ради у Битољу.
НАТАША ГВОЗДЕНОВИЋ (1978) је новинарка и позоришна критичарка, пише текстове и позоришне критике за часописе и интернет портале који се баве театрологијом и театарском критиком у региону.
На интернационалном театарском фестивалу Месс у Сарајеву је добила награду Марко Ковачевић, коју додељује дирекција фестивала за серију критика објављених током фестивала на порталу Радио Сарајева. Била је главна и одговорна уредница часописа Култура, који је био део пројекта Нови Сад – Европска престоница културе.
Део је пројекта Критичарски караван који је покренуло удружење позоришних критичара и театролога Србије. Члан је АICT-а (Међународног удружења позоришних критичара). Завршила је студије компаративне књижевности.
Живи у Новом Саду.
ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ (Приштина, 1981), драматург, педагог и родитељ. Радила као новинар, уредник и драматург за новине, радио, телевизију и позориште, а као сценариста и коаутор учествовала је у више телевизијских и сценских пројеката у Србији и БиХ. Аутор је комада за децу: Киша (Позориште „Бошко Буха“, Београд 2014), Бубамарац (Позориште лутака „Пинокио“, Београд, 2017. и Загребачко казалиште лутака, Загреб, 2019), Чудотворно кресиво (Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, 2019), Неваљалац из камина (АЗИУ „Перипетије“, Ниш, 2018) и Плави маслачак (Награда „Змајевих дечјих игара“ за монодраму за децу, 2017); драма: Мрки понедељак, Одвратна прича, Бели кос, Иста песма, Марко Краљевић (ГД „Филип Вишњић“, Источно Ново Сарајево, 2012); романа: Ас у категорији згажених (Приштина, 1998) и Лена (Београд, 2006).
Тренутно је уредник дечје литературе у Нишком културном центру, где од 2022. године води радионицу креативног писања за децу „Мали кружок“. Члан је Удружења драмских уметника Србије и Удружења драмских писаца Србије. Тренутно живи и пише у Нишу.
ИГОР БУРИЋ (Тузла, 1976), новинар и позоришни критичар новосадског дневног листа Дневник. Дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно пише мастер рад из психологије на Факултету „Лазар Вркатић“ у Новом Саду. Још као студент филозофије писао и објављивао текстове о теорији и критици културе, новим медијима, књижевности, музици, позоришту, филму, интердисциплинарним уметничким формама. Од 2003. пише и позоришну критику, чиме наставља велику традицију листа у којем се запослио 2002. године. Поред рада у Дневнику, пише чланке, интервјуе, критике као повремени сарадник позоришних часописа Сцена и Лудус, али и за друге штампане и интернет медије. Уређивао је часопис Interzone Фестивала актуелне музике, Билтен Фестивала професионалних позоришта Војводине, Билтен Станар Групе за концептуалне политике и Центра за нове медије kuda_org. Модерисао разговоре у програмима Музеја савремене уметности Војводине, Фестивала професионалних позоришта Србије, Фестивала савременог позоришта Desire Позоришта „Костолањи Деже“ Суботица, Стеријиног позорја и БИТЕФ-а.
Председавао је жиријем Фестивала проsфесионалних позоришта Војводине, жиријем Међународне асоцијације позоришних критичара/ IACT на Стеријином позорју у Новом Саду и на сарајевском МЕСС-у.
Са Владимиром Копицлом био је коселектор 54. Стеријиног позорја.
Члан је Удружења позоришних критичара и театролога Србије.
За писање и друга професионална постигнућа добио је годишњу награду листа Дневник 2004. и 2017. године. Признање ван куће у којој ради добио је 2005, када је добио награду Фондације „Конрад Аденауер“ Новосадске новинарске школе за најбоље младе новинаре.
На 59. Стеријином позорју (2014), добио је Стеријину награду за позоришну критику „Миодраг Кујунџић“, једно од највећих признања у култури Србије.
Пише песме, свира и пева у бенду Морам питати Игора.
ЖИРИ НОВИНАРА
БОРКА ТРЕБЈЕШАНИН, Политика, Београд
ТАТЈАНА ЊЕЖИЋ, Блиц, Београд
МИЉАНА НИКОЛИЋ, Белами, Ниш