Јохан Штраус Млађи (1825–1899) био је аустријски композитор, диригент и виолиниста. Син Јохана Штрауса Старијег, такође композитора, прославио се као „краљ валцера“ и један од главних представника класичне бечке оперете.

Студирао је композицију. Дебитовао је 1844. са својим оркестром у Бечу, а од 1847. приређивао је концертне турнеје по европским земљама, а 1872. и по САД.

Компоновао је 168 валцера, 117 полки и низ кадрила, маршева, мазурки, галопа и 16 оперета. Класични бечки валцер уметнички је усавршио и подигао га на ниво концертне оркестарске музике. Својом распеваном и пријемчивом мелодиком његови су валцери освојили свет и остали популарни све до данас, нарочито На лепом плавом Дунаву, Приче из Бечке шуме, Бечка крв, Пролећни звуци, Царски валцер, Пицикато-полка, Трич-трач полка.

Класичну бечку оперету Штраус је музички обогатио и довео до врхунца делима Слепи миш и Барон Циганин, која су дала путоказ даљем развоју два типа оперете. Велику су популрност стекле и оперете Једна ноћ у Венецији и Бечка крв, а написао је и оперету Јабука, чија се радња одиграва у јужној Угарској, у српским крајевима како стоји у либрету, и која описује народне обичаје Срба.

Постоји легенда да је Јохан Штраус Млађи радио Слепог миша четрдесет три дана без престанка. После два месеца изведена је премијера 5. априла 1874. године. Од тада па све до данас публика увек ужива у овом ремек-делу бечке оперете. Штраусово дело временом се нашло на највећим светским оперским сценама, од Државне опере у Бечу, преко лондонског Ковент Гардена до Метрополитена у Њујорку, а увертира за ову оперету неизбежни је део бечког Новогодишњег концерта, јер радост Штраусове музике деле подједнако и извођачи и гледаоци.