Posted by on јан 12, 2015 in Вести |

У Нишу је у својој 83. години преминуо маестро позоришне сценографије, сценограф и сликар Борис Чершков.

Престижну школу за примењену уметност у Новом Саду уписао је 1948. године, а дипломирао 1953. представом „Пољубац пред огледалом“ у Народном позоришту у Сомбору. Као изузетно талентован млади сценограф, на позив Александра Ђорђевића, чувеног редитеља, 1956. године са супругом Мирјаном – глумицом, долази у Ниш и обоје постају део ансамбла нишког Народног позоришта. У њему ради до одласка у пензију, пуних 40 година. Од 1956. до 1996. године, Борис Чершков аутор је преко 500 позоришних сценографија. Највећи број урадио је за своју матичну кућу, али исто тако стварао је у многим позориштима у свим бившим југословенским републикама, у Бугарској, Пољској и Шведској.

Сматра се оснивачем позоришне сцене у Јагодини и Малмеу у Шведској. Био је активан и у нишком Луткарском позоришту, у коме је радио костиме за представе, лутке и маске за многе представе и бринуо о њиховом ликовном изразу. Сарађивао је са многим познатим редитељима, попут Хуга Клајна, Александра Ђорђевића, Душана Животића, Душана Родића, Марислава Радисављевића и других.

Време у коме је Борис Чершков радио у нишком позоришту, данас се сматра „златним добом позоришта“, због глумачке екипе која је наступала у комадима, попут Радмиле Савићевић, Ђорђа Вукотића, Жике Миленковића и других.

За свој рад вишеструко је награђиван у земљи и ван ње. Прва награда на Стеријином позорју у Новом Саду, 1961. године за Нушићеву „Аутобографију“, а затим следе „Henrih VIII“, „Краљ Лир“, „Дејство гама зрака на сабласне невене“, „Ко се боји Вирџиније Вулф“, „Дом Бернарде Албе“, „Дневник Ане Франк“, „Танго“, „Сан летње ноћи“ и друге. Име Бориса Чершкова налази се у едицији „Пет хиљада личности света“ Америчког биографског института за изузетан допринос култури и уметности на светском нивоу.